Da li nas internet čini lenjima, ili čak glupima?

Šta mobilni telefon čini našoj kičmi?
October 5, 2016
Mobilni telefon – dobar sluga a loš gospodar
October 19, 2016

SEMPL, najveća konferencija o medijskim trendovima, koja će se održati 24. i 25. novembra u slovenskom Portorožu, predstavila se publici u Beogradu kroz interaktivnu “Google” radionicu, koju je vodio Dalibor Šumiga, ambasador “Google Growth Engine” programa (Digitalna Garaža) za Adriatik region i CEO agencije “Promosapiens”, prve hrvatske agencije specijalizovane za bihevioralni, gerila i neuromarketing.  Dalibor govori o potencijalima interneta i ponašanju današnjeg potrošača, te da li nas digitalna revolucija zapravo zaglupljuje…

Ljudi su ranije morali poprilično da se pomuče da dođu do određene informacije: prelistaju nekoliko knjiga, odu do biblioteke… dok je danas sve na jedan klik udaljeno od nas. Da li nas internet čini lenjima, ili čak glupima?

Postoji večna debata o tome, ali moje lično mišljenje jeste da nas internet ne čini glupima. Lenjima možda da, ali nikako glupima. Dostupnost tako velikog broja informacija daje nam mogućnost da brže i više učimo. Pogledajte današnje generacije, koliko su naprednije u savladavanju i korišćenju tehnologije, koliko brže uče jezike, sklapaju prijateljstva na globalnom nivou….

Na Sempl radionici pokazali smo i FMRI sken mozga osobe koja čita knjigu i osobe koja koristi “Google”; mozak osobe koja koristi “Google” “svetli” čak i jačim intenzitetom od osobe koja čita knjigu. Internet nas je pomakao iz okvira prosečnosti i ograničenosti lokacijom.

Na svakom koraku običan korisnik bombardovan je najrazličitijim sadržajem, među kojim je najviše reklama. Kako mozak potrošača procesuira marketinške poruke u svakodnevnom životu?

Mozak je vrlo neobična i komplikovana mašina. Troši otprilike 20% naše dnevne energije i u svakoj mogućoj prilici radi prečice – tzv. kognitivne pristrasnosti.

Sve što je suvišno, komplikovano i nepoznato, mozak u većini slučajeva odbacuje. Teorija koja na laički način najbolje opisuje kako mozak procesuira poruke zove se “teorija 3 mozga”. Prvi filter koji obrađuje poruku jest tzv. reptilski mozak, najstariji deo našeg mozga koji oduvek ima samo tri uloge – da prepozna opasnost, hranu i priliku za razmnožavanje. Ako reptilski mozak prepozna da ne postoji “opasnost” od vaše marketinške poruke, pustiće je do emotivnog dela mozga (limbički sistem) i do racionalnog dela mozga (neokorteks). Ponavljam, ovo je vrlo laičko objašnjenje, ali verovatno i najslikovitije da se bilo kojoj osobi opiše taj proces.

Na svakih nekoliko godina poslovna ponuda doživljava tektonske promene: stalno se pojavljuje nešto novo, zahtevnije… Koje poslovne veštine će biti potrebne ljudima kako bi bili uspešni i 2020. godine?

Sposobnost rešavanja kompleksnih problemskih zadataka i dalje ostaje najvažnija veština, ali do 2020. godine na drugo mesto dolazi kritičko razmišljanje (trenutno na 4. mestu) i kreativno razmišljanje koje će da zabeleži veliki skok s desetog na treće mesto.

Sve većom prisutnošću veštačke inteligencije, pregovaračke veštine će delimično pasti u drugi plan. Aktivno slušanje će potpuno nestati s liste, ali u fokus dolazi emotivna inteligencija.

Moje lično mišljenje je da će čovek još uvek biti glavni pokretač pozitivnih trendova u biznisu jer kupci vole tehnologiju, ali ljudi se vežu za ljude; uz svu pomoć mašina, čovek će još neko vreme biti taj koji će zaključiti dobar posao i doneti dobre odluke na temelju informacija koje poseduje – čovek će činiti razliku.

Na jednom od vaših predavanja rekli ste da je “moć u detaljima”. Koji su to “Gugl” momenti i zanimljive statistike za koje prosečni korisnici verovatno i ne znaju?

Postoje 4 mikro-momenta koje je definisao “Google” na temelju našeg onlajn ponašanja: